U POVODU AŠURE

 

POSLANIKU NAJBLIŽI

„ Allah želi da od vas, o porodico Poslanikova, grijehe odstrani i da vas u potpunosti očisti.“ (El-Ahzab, 33)

Naša majka Ummu Seleme (neka je Allah zadovoljan sa njom) kaže: Ovaj ajet je spušten u mojoj kući. Poslanik a.s. je pozvao Aliju, Fatimu, Hasana i Huseina, sakupio ih pod jedan ogrtač koji je pravljen na Hajberu, a zatim je i on ušao pod ogrtač i rekao: „Ovo je moj Ehl-i Bejt", proučio je ajet koji je objavljen i dovio za njih: ''Allahu! Čuvaj ih od zla i očisti ih od grijeha'', a ja sam upitala: ''O Božiji Poslaniče, zar ja nisam član Ehl-i Bejta?'' Poslanik a.s. je odgovorio: ''Ti si moja porodica, ti si svakako u dobru!'' (Taberi, Džami'u-l-Beyann, džuz: XXII, str. 7; Ibnu Kesir, Tefsir, VI, 412-413.)

Muhammed a.s. je ashabe i ummet strogo opomenuo da štite pravo Ehl-i Bejta. Zejd b. Erkam (r.a.) pripovijeda: „Božiji Poslanik (s.a.v.s) je kod vode Hummen, koja se nalazi između Mekke i Medine, održao jednu hutbu. Nakon što je spomenuo Allaha (dž.š.) i zahvalio Mu se, nastavio je: 'O ljudi! Pazite, ja sam ljudsko biće, dolazak meleka smrti i moj polazak s njim a rastanak s vama je veoma blizu. Vama ostavljam dvije stvari u amanet, čije je pravo jako teško. Prvo je Allahova knjiga Kur'an, u njemu je svjetlost i spas, čvrsto se pridržavajte Allahove knjige Kur'ana, njim budite zauzeti, učite ga i druge podučavajte njemu, shvatite njegove zakone! Druga stvar koju vam ostavljam u amanet je moj Ehl-i Bejt. Želim da vas napomenem da se bojite Allaha (dž.š) u vezi mog Ehl-i Bejta, želim da vas napomenem da se bojite Allaha (dž.š.) u vezi mog Ehl-i Bejta, želim da vas napomenem da se bojite Allaha (dž.š.) u vezi  mog Ehl-i Bejta.'" Među onima koji su slušali Zejd bin Erkama bio je i Husajn b. Sebre te je upitao: „O Zejd, da li se i Poslanikove (a.s.) žene ubrajaju u Ehl-i Bejt?" „Naravno da su i žene Poslanika (a.s.) od Ehl-i Bejta, ali Ehl-i Bejt za koga Muhammed (a.s.) traži da se štiti njihovo pravo su oni kojima je sadaka zabranjena (haram). A na njegovo pitanje: „Ko su oni?" Zejd b. Erkam je odgovorio: „Alijina porodica, Akilova porodica, Džaferova i Abbasova porodica." Husajn je upitao: „Da li je njima sadaka zabranjena?" Rekao je: „Da." (Muslim, Fedailus-Sahabe: 36, Nesai, Suneni kubra, Menakib: 9.) 

Imam Šafija je u jednom svom govoru rekao da je voljeti Ehl-i Bejt farz: „O vi koji pripadate Ehl-i Bejtu Poslanikovom! Nama je farz da vas volimo. Allah je u Kur'anu tako naredio. Namaz u kome nije donesen salat i selam na vas nije primljen, to je za vas najveći izvor hvale i to vam je dovoljno." 

KO JE EHL-I BEJT?

Mišljenje većine učenjaka (alima) je da Ehl-i Bejt sačinjavaju članovi Poslanikove (a.s.) porodice: kćer h. Fatima, zet h. Ali, unučad h. Hasan i h. Husein (r.a.) i svi njihovi potomci do Sudnjega dana. U današnjici su to potomci h. Hasana i h. Huseina. Cijenjeno potomstvo Muhammeda (a.s.) nastavit će se sve do Sudnjeg dana, a dužnost svakog muslimana je da ih voli. Ova ljubav je jako cijenjena i potrebna. Ko u svom srcu nema nimalo ljubavi prema Ehl-i Bejtu, on je lažov u ljubavi prema Poslaniku a.s. 

Nakon što je ubijen Husein (r.a.), njegovog sina Zejnu-l-abidina uhvatili su Sirijci i odveli u  Damask. Kada je jedan stanovnik - zalim ugledao Zejnu-l-abidina, rekao mu je: „Hvala Allahu  Koji vas je iskorijenio i Koji je odsjekao glavu fitne!" Time je htio kazati da su oni početnici fitne,  a Zejnu-l-abidin ga je upitao: „Jesi li ti čitao Kur'an?"  „Da, čitao sam", odgovorio je. A onda mu je Zejnu-l-abidin rekao: „Zar nisi nikako pročitao ajet u kome Allah (dž.š.) kaže: Na ovaj način Allah šalje radosne vijesti robovima Svojim, onima koji su vjerovali i dobra djela činili. Reci: 'Ne tražim za ovo nikakvu drugu nagradu od vas, osim pažnje rodbinske.'" (Eš-Šura, 23) Kada je čovjek upitao: „Jeste li vi oni za koje je u ovom ajetu naređeno da se vole?", odgovorio  je: „Da, mi smo." (Taberi, džuz: XXV, str. 33, Beyrut, 1995; Sujuti, ed-Durru-l-Munsur, VII, 348) 

Jednog dana Imam Azam Ebu Hanife došao je da uči i da sluša Hadis kod svog profesora Imama Džafera es-Sadika. Imam Džafer se pojavio sa štapom u ruci, a Imam Azam mu je rekao: „O potomci Božijeg Poslanika (a.s.), vi još niste toliko ostarili da bi vam trebao štap." Džafer es-Sadik je na to odgovorio: „Da, u pravu si, ali ovaj štap u mojoj ruci je štap Božijeg Poslanika (a.s). Njega nosim zbog bereketa", rekao je. Imam Azam je odmah pristupio, uhvatio za štap i rekao: „Dopustite mi da ga poljubim." Imam Džafer je na to pokazao svoju ruku i rekao: „Tako mi Allaha, ti znaš, ova koža ima ćelije kože Poslanika (a.s) i ove dlake što vidiš su od njegovih dlaka, njih ne ljubiš, a hoćes štap da poljubiš." I sa ovim nas je podsjetio da je potomstvo h. Hasana i h. Huseina jedan dio Muhammeda (a.s.). 

VOLJETI EHL-I BEJT JE JEDAN OD ZNAKOVA IMANA

Allah (dž.š.) kao što je vjernicima naredio da vole Božijeg Poslanika, isto tako traži od nas da volimo one koji pripadaju njemu i bližnju rodbinu njegovu koji su vjerovali u njega. U jednom ajetu ovako stoji: Reci: „Ne tražim za ovo nikakvu drugu nagradu od vas, osim pažnje rodbinske." (Eš-Šura, 23) Ibn Abbas (r.a.) prenosi: „Kada je spušten ovaj ajet, neki su upitali: 'O Božiji Poslaniče, ko su ovi vaši bližnji koje trebamo voljeti?' Poslanik (a.s) je rekao: 'Alija, Fatima i njihova djeca Hasan i Husein.'" (Taberani El-Kebir, broj: 2641; Hejsemi, Medžmau-z-Zevaid, IX, 168)

U drugom hadisu Poslanik (a.s.) je rekao: „Ko bude njihov prijatelj i moj je prijatelj, a ko je njihov neprijatelj i ja ću biti njegov neprijatelj." (Hakim, Mustedrek, III, 149; Tabarani, el-Kebir, broj: 2619, 2620)

Muhammed (a.s.) je rekao da ljubav prema Ehl-i Bejtu proizilazi iz ljubavi prema Božijem Poslaniku. „Volite Allaha zato što vas je obdario svojim blagodatima. Mene volite zato što volite Allaha (dž.š.), a moj Ehl-i Bejt volite zato što volite mene." (Tirmizi, Menakib, 32; Hakim, Mustedrek, III, 150.)

Amidža Božijeg Poslanika (a.s.) je jednog dana došao tužan pred Muhammeda (a.s.) i rekao:  „O Božiji Poslaniče! Šta Kurejšije hoće od nas - kad se sretnu jedni s drugima, radosni su nasmijani, a kad se sretnu sa nama, odmah se promijene?" Muhammed (a.s.) se veoma naljutio, lice mu je pocrvenilo i poslije je rekao: „Tako mi Allaha, dok god vas jedno srce ne bude voljelo zbog Allaha i Njegovog Poslanika, u to srce neće ući iman, taj neće postati vjernikom",  i onda je nastavio: „O ljudi! Ko nažao učini mom amidži, kao da je meni nažao učinio, jer zaista amidža je kao i otac." (Tirmizi, Menakib, 28; Ahmed Musned, I, 207.)

Muhammed (a.s.) se jedne prilike ovim riječima obratio Aliji: „O Alija, tebe samo vjernici vole, a  samo te munafici (dvoličnjaci) mrze." (Muslim, iman, 131; Tirmizi, Menakib, 20; Nesai, iman, 19.)

Za h. Hasana i Huseina (r.a.) Poslanik (a.s.) je činio dovu: „Ovo su moja djeca, djeca moga djeteta. Allahu moj! Ja njih volim, voli ih i Ti i voli one koji ih vole!" (Tirmizi, Menakib, 50; Begavi, Mesabihu-s-Sunne, IV, 194., broj: 4829)

Veliki učenjak Muhiddin b. Arabi je rekao: „Božiji  Poslanik (a.s.) je tražio od nas da volimo njegove bližnje i ako poslije ovoga neko od vjernika ne ispuni ovu želju  Muhammeda (a.s.), kako će mu sutra na Sudnjem danu pogledati u oči, kako će se nadati šefaatu od Božijeg Poslanika (a.s.)?" 

EHL-I BEJT ĆE SE NASTAVITI DO SUDNJEG DANA, SVAKI VJERNIK TREBA IH POŠTOVATI I ŠTITITI NJIHOVA PRAVA

Vjerni prijatelj Muhammeda (a.s.), h. Ebu Bekr je rekao: „Da bi Resulullah (a.s.) bio zadovoljan vama, volite njegov Ehl-i Bejt. Tako mi Allaha, meni je draže štititi pravo Poslanikovog Ehl-i Bejta nego pravo svoje porodice." (Buhari, Fedailu Ashabi-n-Nebi, 12.)

Muhammed (a.s.) je rekao: „Najbolji od vas su oni koji se poslije mene budu najbolje ponašali i odnosili prema mome Ehl-i Bejtu." (Hakim, Mustedrek, III, 311; Ebu Ya'la, Musned, broj: 5924) „Tako mi Allaha, onaj ko mrzi mene i moj Ehl-i Bejt i onaj ko nas naljuti, sigurno će ući u Džehennem." (Hakim, Mustedrek, III, 150; Ibnu Hibban, el-Ihsan, XV, 435. broj: 6978.)

„Moj Ehl-i Bejt je kao Nuhova lađa, onaj ko se ukrca na nju bit će spašen, onaj ko se bude podalje držao, bit će upropašten, ugušit će se."(Hakim, Mustedrek, III, 151; Ahmed, Musned, III, 157; Tabarani, el-Kebir, broj: 2636-2638.)

Kur'anski ajet: „Reci: 'Ne tražim za ovo nikakvu drugu nagradu od vas, osim pažnje rodbinske.'“ nam govori da je vadžib voljeti Poslanikov Ehl-i Bejt i ashabe. Božiji Poslanik u vjerodostojnim hadisima je rekao: „Fatima je dio mene, ko nju rastuži, i mene je rastužio." (Ibnu Kesir, Tefsir, VII, 201)

Cijelom ummetu je naređeno da nakon svakog namaza donose salat i selam na Poslanikov (a.s.) Ehl-i Bejt. Ovo je jedno veliko mjesto, položaj na koji još niko nije došao osim njih. Sve ovo pokazuje da je vadžib voljeti Ehl-i Bejt. U ovaj gore ajet se ubrajaju i ashabi koji su vjerovali u Muhammeda (a.s.) i koji su mu se pokoravali jer su i oni Poslanikovi (a.s.) bližnji.

Kada je objavljen 56. ajet sure Ahzab, u kome se kaže: „Allah i meleki Njegovi blagosiljaju Vjerovjesnika. O vjernici, blagosiljajte ga i vi i šaljite mu pozdrav", neki od ashaba su otišli do Muhammeda (a.s.) i rekli: „O Božiji Poslaniče, znamo kako ćemo blagosiljati vas, ali ne znamo kako ćemo blagosiljati vaš Ehl-i Bejt?" Muhammed (a.s.) je odgovorio: „Ovako recite: 'O Bože moj, neka je salavat na Muhammeda (a.s.) i njegovu porodicu, kao što je na Ibrahima (a.s.) i njegovu porodicu. Allahu, podari Muhammedu i njegovoj porodici bereket, kao što si podario bereket Ibrahimu i njegovoj porodici." (Buhari, Ehadisu-l-Enbija, 10; Muslim, Salat, 65-69.)

Imam Šafija je, uzimajući ove ajete i hadise u obzir, rekao da je farz donijeti salvat i selam na Poslanika (a.s.) na posljednjem sjedenju u namazu, a najkraći salvat i selam ovako bi glasio: Allahume salli ala Muhammedin ve alihi. (Sirbini, Mugni-l-Muhtadž, I, 270, Beyrut, 1997.; Zuhajli, el-Fikhu-l-Islami ve Edilletuhu, I, 670.)

Jesmo li se ikada zapitali zašto se u namaskim salavatima spominje Ibrahim a.s. sa porodicom i Muhammed a.s. sa porodicom:

-       Vjera Islam koja se veže za praoca Ibrahima započinje sa njim a završava sa Muhammedom a.s.;

-       Dva velika kurbana (žrtve) zabilježene u povjesti Islama su Ismail a.s. i h.Husein;

-       Ibrahim a.s. sanja žrtvovanje Ismaila, i o tome pita svog četrnaestogodisnjeg sina. Sin odgovara da Ibrahim a.s. treba da sljedi Allahovo naređenje. Dok putuju prema Kufi, Husein saopštava svom osamnaestogodišnjem sinu Aliju da je u snu čuo glas koji kaže: "Ljudi iz ove grupe idu ka svojoj smrti" Ali pita svog oca: "Zar mi nismo na pravom putu?" Husein mu odgovara: "Da, sine moj, naravno da smo mi na pravom putu". Huseinov sin tada reče: Onda ja nisam zabrinut":

-       Nakon što je čuo za njegov san, Ismail saopštava ocu da će ga naći među Sabirinima. Husein trči do svog černaestogodišnjeg nećaka Kasima Ibn Hasana ranjenog u borbi i pita ga: Kakva je smrt? Kasim odgovara: "Slađa od meda.":

-       Još jedno mjesto koje je važno da ovdje bude spomenuto je Ibrahimova molitva poslije obavljene žrtve i njeno skriveno značenje: A kada je Ibrahima Gospodar njegov s nekoliko zapovjedi u iskušenje stavio, pa ih on potpuno izvršio, Allah je rekao: Učiniću da ti budeš ljudima u vjeri uzor! (Imam) - I neke potomke moje! - zamoli on. - Obećanje Moje neće obuhvatiti nevjernike - kaža On. (El-Bekare, 124) Ibrahim je učinjen vođom - Imamom čovječanstva nakon obavljene žrtve koja je odložena za veći događaj. Jedino je logično da osoba koja je bila uzrok tog završetka treba takođe da bude Imam. Ovo je najdirektiji dokaz koncepta Imameta (Duhovnog vodjstva i Allahovog namjesništva na zemlji), prema Kur'anu, jednog od pet stubova naše vjere. Ibrahim je onda zamolio da bude još Imama u njegovom potomstvu. Njegova molba je uslišena.

Poznati pjesnik Ferazdak, kada opisuje Zejnu-l-abidina, jednog od članova Ehl-i Bejta, ovako kaže: „On dolazi iz takve porodice, njih voljeti je vjera, a mrziti nevjerstvo, bliskost njima je sigurnost i spas." (Ebu Nuajm, Hiljetu-l-Evlija, III, 139; Ibnu Hadžer el-Hejtemi, es-Savaiku-l-Muhrika, II,

Završiću citatom h.Huseina na Kerbeli:

''Jezidova vojsko! Da li znate ko sam ja? Zar nisam jedini unuk vašeg Poslanika? Zar nisam sin Alije i Fatime? Mnogi od vas su vidjeli i čuli mog djeda kada je govorio o nama. Zar nas on nije volio? Zar niste vidjeli Poslanika kako je plakao kada bi me kakva bolest ili povreda zadesila? Muhammeda više nema, ali tu sam ja. Nemate pravo zaboraviti i zanemariti moj položaj. Povrijedili ste me tako što ste mi bezmilosno pobili sinove, braću, rođake i vjerne prijatelje. Čak Aliju Asgara, moje nevino dijete. Svaki od naših je bio ubijen dok mu je žeđ pržila utrobu. Islam vas uči da prije nego zakoljete bilo koju životinju obavezno vam je da joj ponudite vodu. U ime Allaha vas pitam šta sam učinio i čime sam zaslužio sve to?...''

Hrišćanin Antoan Bara kaže: „Da je Husejn pripadao nama, svako bi područje istaklo njegov bajrak i u svakom bismo selu u njegovu čast držali govore i pozivali bismo narod u našu vjeru Husejnovim imenom.“

A gdje smo mi?

Molim Allaha dž.š. da nam da selamet na oba svijeta tako što nećemo iznevjeriti Poslanikov a.s. emanet  čvrsto se držeći Allahovog Kur'ana i Poslanikovog Ehl-i Bejta. Amin.

Priredio: šejh Mustafa Hadžić